Milost za mačka, čime je to zaslužio?

Jedna od nepravdi koje bi se lako mogle izbeći da ne prolaze neprimećeno, je odnos prema mačkama. Ne samo što su u crtanim filmovima rođeni negativci, nego im svašta, svakodnevno, kačimo na rep! Kao da on može sve da nosi, kao da im ne treba za njihove potrebe...

Baš svež primer i podsticaj za ovo džvanjkanje, Predsednikovo je obećanje da će svi zahtevi studenata, biti ispunjeni. Naravno u vezi sa "nadstrešnicom", prećutkujući da ima još nekih. Blaženo ubeđen da se istorija u njegovom slučaju neće ponoviti kao farsa, nego kao repriza Titovog obraćanja studentima. I da studenti ispred Predsedništva, kad on svrši, iz razumljivih razloga neće igrati kozaračko kolo, nego "Miljacku" u magistralnom izvođenju Ivice Dačića. Njegova stvar i stvar njegovih, koji i blaže od ovog dovođenja u vezu sa mačkovim repom, doživljavaju kao svojevrsno bogohuljenje. A tek podsećanje naših starih, da ima ljudi kojima nisu "vrane pamet popile!", pa se sećaju niza drugih obraćanja i obećanja, koja su mačku kačena na rep. Bogu, tačnije Predsedniku hvala, nema da ih nema! Pre ovoga skorašnjeg, da će kontrola rada Rio Tinta kod nas, biti rigoroznija nego u Nemačkoj. Mada se iz aviona vidi kako izgleda samo "zdrava konkurencija" i "ravnopravnost" naših, i firmi "stranih investitora".

Sećajući se čuvene veze obećanja i radovanja, zašto ne ostaviti mačka da juri miševe dok ne dođe februar, a izvesnim bližnjima omogućiti radovanje? Zašto reskirati intervenciju Društva za zaštitu životinja, koja se ne mora svesti na podsećanje da su stari Egipćani mačke zbog nesumnjive koristi, a ne samo umiljatosti, smatrali svetim životinjama? I kažnjavali smrću svakog ko neku ubije! Naprosto, što ne bi imali "empatije", za sirote mačkove? Ako nastavimo da im svašta "kačimo na rep", preživeće samo u crtanim filmovima. Na način, koji uopšte ne zaslužuju!

Kačenje jeste pokušaj ignorisanja teško podnošljivog, ali ono ostaje. Uz garantovan rizik nezgodnog susreta sa mačkovim kandžama i zubima, u nužnoj samoodbrani. Od neuporedivo jačeg protivnika, koji time izbegava nezgodan susret sa sebi ravnima. Bar što su iste vrste, i sa razlikama koje nisu prirodne i trajne. Ničija nije, gorela do zore!