U svim Prostornim Planovima Republike Srbije, počev od 1996. godine, valjevske planine se planiraju za zaštitu. I u najnovijem Prostornom Planu za zaštitu od 2021-2035. godine su planirani Povlen-Jablanik-Medvednik-Bobija kao celina,
Gljive treba čuvati iz više razloga. Gljive su moćni prirodni razlagači koji mogu razgraditi razne toksične materije iz okoline, uključujući pesticide, teške metale, i druge hemijske otrove. Njihova sposobnost da razgrađuju ove materije čini ih ključnim organizmima u procesu bioremedijacije, koji se koristi za čišćenje zagađenih ekosistema.
Bilo gde da se krene, kamenolom... Neki rade legalno, neki bespravno, neki su napušteni. Trajno uništavanje prirode. Nismo protiv izgradnje puteva, naprotiv, već samo tražimo da se poštuju propisi. Kako Grci rekultivišu kamenolome...
Kada se eksploatacija rude završi, a rekultivacija ne bude izvršena, to može dovesti do ozbiljnih posledica. Ministarstvo rudarstva ne poseduje dokument o evidencijama saniranih i rekultivisanih rudnika. Zakonom o rudarstvu definisano je da...
Korist od rudarstva: rudna renta pet posto u novcu, a šteta ili 12 razloga protiv: degradacija zemljišta i gubitak staništa; zagađenje vode; zagađenje vazduha i zemljišta; gubitak biodiverziteta; dugotrajni socijalni i ekonomski uticaji; rehabilitacija i oporavak…
U oštećenom jalovištu "Stolice" se nalazi više stotina hiljada metara kubnih jalovine, opasnog rudarskog otpada sa značajnim koncentracijama arsena, antimona, olova, a izlivenom jalovinom je zagađena voda i zemljište.
Prirodu nismo nasledili već pozajmili od budućih generacija... Pa kako se ponašamo prema prirodi, prirodnim resursima...? Šest kamenoloma na malom prostoru, Petničko vrelo snage preko 100 litara vode u sekundi presušilo...
Najlepši izvori u valjevskom kraju zasigurno su Taorska vrela. Fotografije Taorskih vrela su nekad ponosito krasile svaku brošuru koja je služila za promociju nekadašnje velike države SFRJ, a i danas se često koristi.
Godinama se vodi polemika u vezi valjevskih manifestacija. Postavlja se niz pitanja, koje su turističke manifestacije u interesu grada, a posebno se vodi polemika u vezi finansiranja tih manifestacija…
U Srbiji je oko polovine privatnih šuma od ukupne površine pod šumom. Tačan podatak nije poznat jer su ovo podaci iz katastra, a stanje na terenu je drugačije. Za državne šume postoje podaci i o površinama i količinama koje se godišnje mogu seći.